Nikako ne ispirajte usta i ne perite zube danas! Sutra, ukoliko nema krvarenja, možete otpočeti sa blagim ispiranjem usta rastvorom hlorheksidina (Curasept) ujutru i uveče, kao i sa pranjem zuba izbegavajući pri tom operisana područja.

Minimalno krvarenje može se očekivati dva do tri dana posle intervencije. U slučaju prekomernog i produženog krvarenja odmah se javite doktoru. Ukoliko niste u prilici da to učinite, možete sebi pomoći tako što ćete staviti komadić sterilne gaze ili filter vrećicu čaja preko mesta koje krvari, zatim zagrizite preko toga i držite blago stisnuto oko 30 minuta. Postupak možete ponoviti dok se ne javite doktoru, a krvarenje u međuvremenu ne prestane.

Ukoliko imate bolove, po potrebi možete uzeti jednu do dve tablete analgetika (Kafetin, Analgin, Panadol, Brufen-400, Nimulid). Izbegavajte sledeće analgetike: Aspirin, Andol, Midol, Nibol.

U prvih 24 sata nakon intervencije poželjno je uzimati hladnu tečnu i kašastu hranu (sladoled, hladan jogurt, hladan sok). Ne sme se konzumirati zrnasta ili slična hrana.

Ne smete pušiti najmanje 3 do 4 sata posle oralnohiruške intervencije, niti dok traje krvarenje.

Posle operacije je normalna pojava i nije razlog za zabrinutost. U tom slučaju potrebno je nastaviti sa stavljanjem hladnih obloga u toku prvih 12 sati nakon intervencije. Nakon buđenja oblog držati najmanje još 30 minuta sa blagim pritiskom.

Upala mekih tkiva oko zuba (gingiva, desni, zubno meso) je kod trudnica posebno izražena (30-75%). Crvena, otečena i bolna gingiva često je sklona krvarenju i na najblaži dodir, tako da pranje zuba postaje bolno i nadasve neprijatno. Ukoliko se gingivitis, kao relativno jednostavno oboljenje (čiji simptomi često nestaju ili slabe poboljšanjem mera oralne higijene) ne leči, simptomi se produbljuju i vode ka ozbiljnom oboljenju potpornog aparata zuba – PARODONTITISU. U tom slučaju može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje zuba i tkiva oko zuba (a često i gubitka zuba). Pored toga, neka istraživanja pokazuju povezanost parodontitisa sa rizikom od eklampsije, prevremenog porođaja, rođenja deteta male porođajne težine.

Nekada se na gingivi, naročito između gornjih prednjih zuba, tokom drugog ili trećeg meseca trudnoće može pojaviti kvržica (višak gingive) koja lako prokrvari tokom pranja zuba. U pitanju je EPULIS GRAVIDARUM (granuloma piogenicum) – bezopasna, bezbolna, mekana izraslina, crvene boje, obično ne veća od 2 cm, koja se nakon porođaja povlači sama od sebe. Nastaje kao posledica nedovolne oralne higijene i dejstva estrogena i progesterona na imunski sistem trudnice.

Bujanje gingive i stvaranje parodontalnih džepova otežava sprovođenje mera oralne higijena (jer i najpažljivije četkanje zuba izaziva krvarenje i bol), što doprinosi nakupljanju zubnog plaka (naslaga na zubima) koji pogoršava upalu gingive, ali je i najoodgovorniji za nastanak – KARIJESA. Često možemo čuti da je zbog trudnoće i gubitka kalcijuma, kvalitet zuba značajno opao, što je velika zabluda i neistina. Osnovni razlog su loša oralna higijena, povećana kiselost pljuvačke usled čestih povraćanja, promena načina ishrane i retke posete stomatologu. Dakle, savet je redovna kontrola kod stomatologa na svaka dva do tri meseca.

Rast i razvoj tkiva iz kojih će se razviti zubi započinje još u šestoj nedelji trudnoće. Za njihov pravilan razvoj, potrebna je ishrana sa adekvatno izbalasniranim hranjivim materijama. Unos belančevina i ugljenih hidrata je potreban za izgradnju organskog dela zuba. Masti su neophodne za pravilan metabolizam vitamina A i D, koji imaju veoma važnu ulogu u izgradnji zuba i čiji nedostatak dovodi do deformiteta zuba. Minerali, poput kalcijuma i fosfora, takođe učestvuju u izgradnji zuba i njihov manjak dovodi do izostanka mineralizacije zubnih tkiva.

Osim zbog rasta i razvoja ploda, trudnice moraju voditi računa o ishrani i zbog sopstvenog oralnog zdravlja. Potrebno je izbegavati međuobroke i grickalice između obroka. Slatkiši (rafinirani ugljeni hidrati), posebno oni koji se lepe za zube nisu poželjni, osim ako se neposredno po konzumaciji mogu oprati zubi. Ukoliko ne postoji mogućnost da se nakon obroka operu zubi, poželjno je žvakati žvakaću gumu bez šećera ili grickati komad sira, kako bi se stimulisalo lučenje pljuvačke koja će mehanički sprati kariogene ostatke hrane. Poželjno je unositi vitamin C, kao i hranu bogatu kalcijumom. Naime, kod žena se nakon petog meseca trudnoće povećava tražnja za kalcijumom, jer se on počinje ugrađivati u koštani sistem i zube ploda.

Zabluda je da se kalcijum može osloboditi iz zuba majke i da zbog toga trudnice imaju problema sa zubima! S druge strane, istina je da se on oslobađa iz kostiju trudnice i zato ga treba unositi u većoj meri kako ne bi došlo do slabljenja koštane građe majke.

Fluor je važan element u ishrani trudnice i njegovom ugradnjom u zubnu gleđ, zubi postaju mnogo otporniji na nastanak karijesa. Iz tog razloga bi primena fluora tokom trudnoće, kada se formira svih 20 mlečnih zuba i 4 stalna prva molara, mogla da učini zube deteta zdravijim i otpornijim na karijes. S druge strane, fluor se mora primenjivati oprezno, jer njegova neadekvatna primena dovodi do poremećaja u razvoju zuba poput dentalne fluoroze. Konsultacija stomatologa po pitanju načina primene fluora tokom trudnoće je obavezna!

Nezavisno od toga postoje li problemi sa zubima i mekim tkivima usne duplje, poželjno je stomatologa posećivati svaka dva do tri meseca. Tokom tih poseta, stomatolog će pregledati zube, izlečiti one napadnute karijesom i temeljno ih očistiti od kamenca i mekih naslaga. Zapušteni i karijesom destruirani zubi mogu biti izvor infekcije koja se može proširiti na ceo organizam dovodeći u opasnost i majku i plod. U slučaju potrebe za složenijim stomatološkim zahvatima, kao i uslučaju postojanja rizične trudnoće, u dogovoru sa nadležnim ginekologom će se izabrati najbolji način i vrsta terapije. Trudnica koja se brine o zdravlju svojih zuba, sprovodi redovnu i pravilnu oralnu higijenu i redovno posećuje stomatologa, neće imati više karioznih zuba nego što bi ih imala da nije trudna.

I pored toga što doze zračenja kod snimanja zuba minimalne, a objekat snimanja udaljen od materice, tokom trudnoće poželjno je izbegavanje izlaganja rendgenskim zracima, a naročito u prvih 12 nedelja. Ukoliko je snimanje nužno, potrebno je obaviti ga na ispravnom uređaju, uz primenu svih mera zaštite majke i ploda (olovna kecelja, olovna kragna itd.)

Digitalne rendgenske tehnike snimanja, kakve se danas najčešće koriste u stomatologiji, imaju i do 80% manju dozu zračenja od klasičnih tehnika.

Uvreženo je mišljenje da tokom trudnoće treba izbegavati uzimanje lekova, pa se to povezuje i sa primenom lokalne anestezije, posebno u prvim nedeljama trudnoće kada je plod izuzetno osetljiv. Međutim, ne postoje dokazi da su lokalni anestetici koji se koriste u stomatologiji štetni za plod u ranoj trudnoći. U uznapredovaloj trudnoći, a posebno oko termina porođaja lokalni anestetik koji kao vazokonstrikor ima felipresin, može biti štetan, mada se ta vrsta anestetika retko koristi u stomatologiji. Najbolje je primeniti minimalnu količinu anestetika, koja će obezbediti bezbolnost tokom stomatološke intervencije. Supstance koje se oslobađaju u organizmu tokom BOLNOG stomatološkog tretmana, opasnije su za trudnicu i plod od primene lokalnog anestetika.

Vađenje zuba u trudnoći se kod zdravih trudnica obavlja uz prethodnu primenu lokalne anestezije, bez ikakvog rizika. Kod trudnica koje imaju poremećaje zgrušavanja krvi ili neko dugo sistemsko oboljenje ili patološko stanje, vađenje zuba će se obaviti uz konsultaciju sa nadležnim lekarom.

Iako je tokom trudnoće potrebno izbegavati uzimanje lekova, većina njih je relativno sigurna i ne može izazvati oštećenje ploda. Svakako, pre upotrebe bilo kakvog leka poželjno je posavetovati se sa lekarom ili ginekologom radi izbegavanja nuspojava.

ANALGETICI – poput aspirina trebaju se izbegavati, posebno u kasnoj trudnoći, jer mogu izazvati komplikacije tokom porođaja, kao i postporođajno krvarenje kod majke. Dugotrajna upotreba aspirina u ranoj trudnoći, može kod trudnice dovesti do anemije. Upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput brufena, zbog uticaja na sintezu prostaglandina, može dovesti do prolongiranja trudnoće, pa ih treba izbegavati posebno u trećem trimestru.

ANTIBIOTICI – trudnoća sama po sebi nije stanje koje zahteva antibiotsku profilaksu prilikom izvođenja stomatoloških zahvata. Međutim, kada postoji indikacija za upotrebu antibiotika, najsigurniji su oni iz grupe penicilina. Nakon 20. nedelje trudnoće, uz kontrolu ginekologa dopušteni su i ostali antibiotici, osim tetraciklina – on može izazvati trajnu prebojenost zuba kod deteta (tetraciklinski zubi), kao i smetnje u rastu kostiju i noktiju.

Izbeljivanje zuba je postupak koji ima primarno estetski značaj, dok su funkcionalni i zdravstveni značaj minimalni. Međutim, izbeljivanjem zuba ponovo se vraća svest o osmehu i zainteresovanost pacijenta za svoje zube, a samim tim se i higijena poboljšava. To je dakle, važna psihološka komponenta u unapređenju oralne higijene. Nema dokaza da hemijski sastojci koji se primenjuju tokom procesa izbeljivanja imaju štetni uticaj na plod.